Íàñëîâíà Î íàìà Download Âåçå Êîíòàêò

Vestervele u Beogradu, Srbija na evropskom putu

http://www.pecat.co.rs/2010/09/vestervele-u-beogradu-srbija-na-evropskom-putu/

Drustvo | Urednistvo | septembar 1, 2010 at 18:33

Pise Kosta Cavoski

Nemacki sef diplomatije Gvido Vestervele saopstio je zvanicnom Beogradu, ono sto se moglo naslutiti jos 1999. godine, a sto je bilo ocigledno 2001. godine: da Srbija navodno moze racunati s evropskom perspektivom samo ako u dogledno vreme prizna nezavisnost samozvane kosmetske drzave i da u narednih 10 godina nasa zemlja uopste nece uci u EU cak i ako prizna ovu novu „drzavu“

Posle izvrsene agresije Atlantskog pakta na SR Jugoslaviju, a jos za vlade Slobodana Milosevica, pisac ovog priloga imao je priliku da cuje sta zapadne sile imaju nameru da ucine s okupiranim Kosovom i Metohijom. To nam je na svom predavanju saopstio jedan madarski profesor, koji nam je rekao da je razgovarao s vecim brojem uticajnih zapadnih politicara i drzavnika i da su ga svi oni uveravali da ce Kosmet biti nezavisna drzava. Mnogo uverljiviji dokaz da ce upravo tako biti, a da se od Srbije pravi siva zona koja nikada nece uci u Evropsku uniju, bila je neosporna cinjenica da su Amerikanci svoju bazu Bondstil na Kosmetu izgradili od tvrdog materijala u nameri da je koriste decenijama.
Ono sto nas je konacno moralo uveriti da ce Kosmet biti samozvana nezavisna drzava jeste tzv. Privremeni ustavni okvir Kosova, koji je propisao Hans Hekerup, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i po kojem su 17. oktobra 2001. godine odrzani prvi kosmetski izbori pod okupacijom. On je bio tako srocen kao da je ta pokrajina bez ikakve, pa ni simbolicke veze sa SR Jugoslavijom i Srbijom. Cak ni ime nase zemlje nije bilo pomenuto. Ni to, nazalost, nije bilo dovoljno, pa su nasi potonji drzavni upravljaci uporno i sistematski stvarali iluziju i obmanjivali vlastiti narod da su Srbiji otvorene evropske „perspektive“, te da ce, po cenu velikih ustupaka, uci u EU sa svojom celokupnom teritorijom, ukljucujuci i Kosovo i Metohiju.

TRENUTAK ISTINE

Trebalo je da prode jos devet godina pa da ono sto se naslucivalo juna 1999. godine po okupaciji Kosova i Metohije, a sto je bilo ocigledno 2001. godine, nasi glavari javno cuju krajem avgusta 2010. godine tokom posete nemackog ministra inostranih poslova Gvida Vestervelea. Tom prilikom saopsteno nam je, sto izricito sto izmedu redova:
1. da Srbija navodno moze racunati s evropskom perspektivom samo ako u dogledno vreme prizna nezavisnost samozvane kosmetske drzave i
2. da Srbija u narednih 10 godina – vremenu do kojeg dopire nas pogled – uopste nece uci u EU cak i ako prizna ovu novu „drzavu“.
Tu surovu, ali ocekivanu istinu saopstio nam je Gvido Vestervele kada je u razgovoru sa studentima Beogradskog univerziteta rekao da se Beograd mora suociti s realnoscu, tj. nezavisnoscu kosmetske „drzave“. „Nezavisnost Kosova je realnost, a pomirenje je ulaznica u Evropsku uniju“. („Pravda“ od 27. avgusta 2010.). A da bi to i  nasmejanom i dobro raspolozenom Borisu Tadicu bilo sasvim jasno, on je zapravo rekao: „Priznajte nezavisnost Kosmeta, ako hocete u EU“. Vestervele je jos dodao da je misljenje Medunarodnog suda pravde, koje je bas nasa vlada prva trazila, jednoznacno potvrdilo nezavisnost Kosova, te da je „geografska mapa jugoistocne Evrope iscrtana i zavrsena“ („Politika“ od 27. avgusta 2010.).
Sutradan u Pristini Vestervele je bio jos jasniji. Rekao je da su „nezavisnost Kosova i njegov teritorijalni integritet cinjenica“ i da je „mapa Balkana vec iscrtana“. I sto je jos vaznije, da ce Nemacka i dalje podrzavati i promovisati „Kosovo da ono sto pre bude clan evropske porodice“ („Politika“ od 28. avgusta 2010.), posto je buducnost Kosova u okviru EU. A da bi pokazao kakva je „perspektiva“ nasih nesrecnih sunarodnika, on se nije sastao s predstavnicima kosmetskih Srba u Kosovskoj Mitrovici, koji ne priznaju samozvanu nezavisnost Kosmeta i imaju lokalne organe vlasti saglasno Ustavu i zakonima Republike Srbije, nego sa nasim nesrecnim sunarodnicima gracanicke enklave, koji su, nemajuci kud, pristali da izadu na lokalne izbore raspisane posle samozvanog proglasenja nezavisnosti Kosmeta i konstituisu opstinsku upravu u okviru takve „drzave“.

„Nezavisnost Kosova i njegov teritorijalni integritet je cinjenica“, a „mapa Balkana je vec iscrtana“: Gvido Vestervele prilikom posete Pristini

EVROPSKA „PERSPEKTIVA“

Posle ovih Vesterveleovih reci i stavljanja do znanja s kojim ce Srbima na Kosmetu zvanicnici EU jedino razgovarati, ostaje jos da pokazemo da Srbija zapravo i nece uci u EU, bar ne u vreme do kojeg dopire nas pogled. Ako je verovati nemackom ministru inostranih poslova, evropsku „perspektivu“ podjednako imaju i Srbija i samozvana kosmetska drzava, sto znaci da Srbija moze uci u EU samo bez Kosova i Metohije, posto bi i kosmetska „drzava“, trebalo istovremeno da ude u EU kao i ostatak Srbije.
Za razliku od ministra Vestervelea, koji pruzanjem evropske „perspektive“ zamajava nase glavare i obmanjuje nasu javnost, njegova sefica vlade, kancelarka Angela Merkel, bila je nedavno savrseno jasna: posle pristupanja Hrvatske EU nece vise biti novih pridruzivanja. A kada ona to kaze, to je i poslednja rec doklegod ova generacija zvanicnika bude upravljala vodecim zemljama EU.
Postavlja se odmah pitanje zasto Vestervele bas u ovom trenutku „otvara“ Srbiji tako siroku evropsku „perspektivu“ kad od ulaska Srbije, i bez Kosmeta, u EU nema ni govora. On je diplomata kojem je dozvoljeno da se posluzi ne samo lukavstvom nego i prevarom, a od one druge strane zavisi da li ce ona na to nasesti ili nece. On najpre nastoji da izdejstvuje promenu sadrzine rezolucije, koju je nasa vlada predlozila Generalnoj skupstini UN, tako da ona u svemu odgovara politici EU i interesima kosmetskih Arbanasa, sto bi za nas bilo ravno samoranjavanju. Drugi njegov cilj za nas je vec koban. Kako bas ne moze da javno obeca da ce Srbija za 10-15 godina sigurno uci u EU kad on vise ne bude na sadasnjem polozaju, njegov cilj je sledeci: da od Borisa Tadica izdejstvuje brzo priznanje nezavisnosti samozvanog Kosmeta, a da ovaj za uzvrat isposluje za Srbiju status vecitog kandidata za EU, da bi s tom kandidaturom opet obmanuo naivne i lakoverne birace i sa „naprednjacima“ dobio sledece izbore. Sve u svemu, obostrana prevara srpskog naroda bila bi u sledecem: zahvaljujuci brzom priznanju nezavisnosti kosmetske „drzave“, Srbija bi i dalje bila na „evropskom putu“, iako do kraja tog puta nikad ne bi stigla.

Zahvaljujuci blazenom neznanju, Tomislav Nikolic i Aleksandar Vucic ce moci u poverljivim razgovorima u Briselu da tvrde da su za ulazak krnje Srbije u EU, a da se pred domacom javnoscu i dalje predstavljaju kao najpouzdaniji branioci teritorijalnog integriteta drzave

„EVROPSKA ORIJENTACIJA“

Obrisi te podle prevare vec se nagovestavaju u reagovanjima nasih politicara. U tom pogledu najvise je otkrio Tomislav Nikolic, koji se trudio da sto manje kaze. Kao celnik Srpske napredne stranke, on je bio na radnom rucku sa Gvidom Vesterveleom, na kojem su jos bili predstavnici DS-a, G 17 plus, SPS-a i LDP-a, cime su Nemci hteli da stave do znanja ko jos, pored njihovih sadasnjih miljenika, moze uci u buducu vladu. Od sadasnjih opozicionih stranaka to, po njima, jedino mogu „naprednjaci“. Namerno nisu pozvali Jovana Krkobabica i Dragana Markovica Palmu iz koalicione vlade i Velimira Ilica iz redova opozicije, koji vec uveliko nudi svoju „evropsku orijentaciju“, tek da stave do znanja da jedna velika zemlja, kakva je Nemacka, ne razgovara neposredno s koalicionim prisipetljama.
Kada se postavilo pitanje o cemu se razgovaralo na tom radnom rucku, za Tomislava Nikolica izgleda bilo je najvaznije da pred tako vaznim ministrom potvrdi „evropsku orijentaciju“ svojih „naprednjaka“. Rekao je „da nije ostavio nista nedoreceno – pozicije SNS-a su jasne, nas cilj je EU, ali nas cilj je i da ne pokvarimo prijateljstvo sa drugim drzavama u svetu“ („Politika“ od 27. avgusta 2010.). Na veliko iznenadenje, u tom trenutku zbog delimicne amnezije potpuno je smetnuo s uma Kosovo i Metohiju.
To svoje zabrinjavajuce mentalno stanje otkrio je i u razgovoru s novinarom „Pravde“ Predragom Jeremicem. Na pitanje da li je na tom radnom rucku bilo reci o Vesterveleovoj izjavi u jednom intervjuu „da Srbija mora da se odrekne Kosova ukoliko zeli da ude u EU“, Nikolic je odgovorio: „Nije se cula ta izjava, tako da je ja ne mogu potvrditi ni demantovati. Vestervele je rekao da Srbija treba da bude clan EU, ali nije nam rekao pod kojim uslovima“ („Pravda“ od 27. avgusta 2010.). Drugim recima, Nikolic i dalje zivi u blazenom neznanju, posto njemu licno Vestervele nije rekao da Srbija treba prethodno da se odrekne Kosova i Metohije da bi usla u EU. Mogao je naravno da pita Vestervelea ako mu to jos nije jasno, ali je propustio da to ucini zbog vec pomenute delimicne amnezije. Zli jezici koji, nazalost, nemaju razumevanja za njegovo zabrinjavajuce mentalno stanje, reci ce da je namerno propustio da pita za Kosovo i Metohiju. Jer, da je dobio odgovor koji smo svi mi vec culi ili procitali, ne bi vise mogao da se pravi nevest i neobavesten, pa da svojom strankom i dalje provodi tzv. evropsku orijentaciju.
Zahvaljujuci svom blazenom neznanju, Nikolic i Aleksandar Vucic ce moci u poverljivim razgovorima u Briselu da tvrde da su za ulazak krnje Srbije u EU bez ikakve rezerve i uslova, a da se pred domacom javnoscu i dalje predstavljaju kao najpouzdaniji branioci teritorijalnog integriteta drzave i suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. A za sledece izbore vec pripremaju privlacnu krilaticu „Napred Srbijo u EU!“, posto ce oni jedini moci i da nas uvedu u EU i da odbrane i sacuvaju Kosovo i Metohiju.

UZALUDNI USTUPCI I PONIZENJA

Kada posle svega sto se dogodilo i otkrilo tesko da iko ko je dosledan (o drzavnistvu i rodoljublju i da ne govorimo) moze sada pozeleti da krnja Srbija ude u EU, postalo je savrseno jasno da su se svi oni koji i dalje provode „evropsku orijentaciju“ vec pomirili s gubitkom Kosova i Metohije i da su nase nesrecne kosmetske sunarodnike pustili niz vodu. Stoga nimalo ne iznenaduje sto je cak i Cedomir Jovanovic zapazio da su razlike izmedu stranaka, cije su vode Nemci pozvali na radni rucak, sve manje. I on je verovatno primetio da su „naprednjaci“ vec zreli i prezreli da sa svojom „evropskom orijentacijom“ udu u srpsku vladu po milosti EU.
Nama jedino preostaje da upitamo ne samo one koji su sada na vlasti ili se pripremaju da uskoro dodu na vlast, nego i sve one koji su vladali ovom zemljom od 2001. godine, zbog cega su cinili tolike kobne ustupke i pristajali na sramna i nepodnosljiva ponizenja da bismo, pored ostalog, bili i na tom evropskom putu. Zasto je prihvacen Privremeni ustavni okvir Kosova koji je bio protivan nasem Ustavu i dobro shvacenom drzavnom interesu? Zasto su nasi sunarodnici na Kosovu i Metohiji uopste pozivani da se upisu u nove biracke spiskove i izadu na kosmetske izbore koji su ocigledno vodili uspostavljanju druge albanske drzave na Balkanu? Zbog cega su cak cetiri poglavara srpskih drzava – Slobodan Milosevic, Milan Milutinovic, Milan Martic i Radovan Karadzic – izruceni Haskom tribunalu da bi Slobodan Milosevic bio u njemu zrtva sudskog ubistva? Zasto su skoro svi vodeci jugoslovenski i srpski generali – Dragoljub Ojdanic, Nebojsa Pavkovic i Vladimir Lazarevic – vise generala Vojske Republike Srpske i mnogi drugi visi oficiri i celnici organa vlasti isporuceni haskom Minotauru, a da su pri tom mnogi bili prisiljeni da na to navodno dobrovoljno pristanu? I zbog cega se jos uvek groznicavo traga za generalom Ratkom Mladicem?
Sada se pokazalo da je sve to bilo uzalud, jer se na tom nasem evropskom putu isprecio jos jedan uslov koji se neodlozno mora ispuniti – priznanje samozvane kosmetske drzave. A kada neki novi i „napredniji“ glavari – ne daj Boze! – ispune i taj uslov, otvorice se pitanje Vojvodine, pitanje Raske i ko zna sta jos do daleke 2025. godine.
Jedno je ipak sigurno: EU ce nas ucenjivati doklegod medu nasim vlastodrscima bude onih koji su spremni da tim ucenama podlezu.

 

Êîñîâî è Ìåòîõè¼à èëè Åâðîïñêà óíè¼à? - ïîãëåäà¼òå